Istorija

Teniska sekcija  pri tadašnjem Domu Jugoslovenske Narodne  Armije osnovana je daleke 1945 godine, da bi pet godina kasnije prerasla u klub u okviru Sportskog društva JNA Partizan, tako da teniski klub Partizan praktično postoji vše od pola veka.

Treba potsetiti da je u godini kada je osnovana teniska sekcija upravo bio zavrsen II svetstski rat, u kome je naša zemlja izuzetno stradala. Beograd, u kome se Teniski klub rodio, teško je bio oštećen višestrukim bombardovanjem. Teniski tereni su mogli da se na prste izbroje: bila su 4 igrališta na Kalemegdanu, koja su pripala klubu, tereni na Taš Majdanu gde je danas veliki plivački bazen, i još po neko igralište, mahom na nečijem nacionalizovanom privatnom posedu. Novonastala država sa politikom koja tenis svrstava u sport dekadentne buržoazije razvoj tenisa je strahovito otežala. Tako da je opredeljivanje za bavljenje ovom granom sporta automatski povlačilo prekorne poglede i komentare kao i odredjene neprilike, što se jos vrlo dugo zadržalo. I baš zbog toga, postojanje kluba u okviru sportskog kolektiva zvanične armije nove države, stvorilo je priliku da se tenis postepeno vrati kao ravnopravan sportskoj porodici i dalo posticaj da se osnivaju i drugi slični klubovi širom zemlje kao i da opredeljenje ovoj grani fizičke kulture ne znači idejno otpadništvo Možda najviše zasluga za to imaju tadašnji nosioci nove vlasti, koji su sami prihvatili tenis kao sport za svoju rekreaciju.

Nedostatak terena u Srbiji a posebno u Beogradu, znatno je ublažen kada je sredinom pedesetih godina iznikao velelepni sportski centar oko fudbalskog stadiona JNA, danas stadionu “Partizan”. Novih 12 terena su značili dupliranje postojećeg broja terena u gradu i potopuno otvaranje tenisa Beogradskoj mladeži kao i njegovim starijim stanovnicima. Razvila se mogućnost i za održavanje velikih turnira, što sve čini da se teniski sport u Jugoslaviji, posebno u Srbiji i Beogradu, razvija sa sve većim zamahom.

Teniski klub Partizan je 1954 godine napravio veliku senzaciju dovođenjem tada najčuvenijih teniskih profesionalaca, kada je južni deo fudbalskog stadiona pretvoren u tenisku arenu, omogućujući da 20.000 gledalaca vidi svetske teniske majstore. A te gledaoce nije bilo teško sakupiti, jer su se pamtili predratni teniski uspesi naše reprezentacije osveženi posleratnim fantastičnim rezultatima Jugoslavije u Devis kupu.

U novom teniskom parku Partizan prednjači osnivanjem prave teniske škole sa preko 400 polaznika koja je bila primer drugim klubovima, tako da počinje smišljeno obučavanje i stvaranje novih igrača. U jednom trenutku Partizan sa školom okuplja preko 1.000 članova. To je istovremeno i publika na međunarodnim takmičenjima i susretima državne reprezentacije koje TK Partizan organizuje na najbolji način

Klub osvaja ekipna prvenstva Jugoslavije kako u muškoj tako i ženskoj konkurenciji, a njegovoi članovi postaju i pojedinačni prvaci drzave. Mnogi talentovani mladići i devojke iz drugih klubova dolaze u Partizan, zbog osmišljenog programa treninga, dobrih trenera i jake komkurencije. Međutim, sve to se ipak odvija u objektivno skromnim uslovima, kada su se teško nabavljali potrebni rekviziti i kada su se kao svlačionice koristile prostorije ispod istočne tribine fudbalskog stadiona. Mnogo kasnije klub dobija svoje prostorije uz same terene, još uvek neodgovarajuće za klub koji je organizator međudržavnih susreta i turnira najvišeg ranga, ali daleko boljim od prethodnih. Partizan osvetljava svoja igrališta, poseduje balon koji nadkriva prvo 3 pa kasnije 4 terena, i tako omogućava da se tenis trenira i igra tokom svih 12 meseci u godini.

Od osnivanja do današnjeg dana, naš klub je jedan od najuspešnijih klubova sa ovih prostora.

U ekipnim prvenstvima Teniski klub “Partizan” je najuspešniji klub u bivšoj Jugoslaviji sa osvojenih 19 titula u muškoj i 12 titula u ženskoj konkurenciji, kao i veliki broj titula u mlađim kategorijama (pioniri-ke, juniori-ke) i to kako pojedinačno tako i ekipno.