Kao autentična institucija sporta, TK Partizan predstavlja koncentrat izvrsnosti koji datira još od osnivanja 1952. godine u okviru Doma Jugoslovenske Narodne Armije JNA – Partizan, organizacije koja se bavi drugim sportskim segmentima, bila je domaćin brojnih međunarodnih sportskih i teniskih događaja. Na naše terene gazili su legendarni teniseri iz prošlosti, kao i oni koji su trenutno u vrhu svetske klasifikacije, kao Novak Đoković koji je najbolji svetski igrač svih vremena. Škola tenisa u Klubu aktivna je od svog osnivanja i inkubator je za mlade talente, kako u Jugoslaviji tako i u Srbiji, stvarajući regionalni sport, kulturu i istorijsko nasleđe
Škola tenisa u klubu aktivna je od svog osnivanja i inkubator je za mlade talente, kako u Jugoslaviji tako i u Srbiji, stvarajući regionalni sport, kulturu i istorijsko nasleđe.
Teniska sekcija u tadašnjem Domu Jugoslovenske Narodne armije osnovana je davne 1945. godine, a sedam godina kasnije prerasla je u Klub u sastavu Sportskog saveza JNA Partizan, tako da teniski Klub Partizan praktično postoji skoro sedamdeset godina.
Treba podsetiti da je u godini kada je osnovana teniska sekcija upravo završen Drugi svetski rat u kojem je naša zemlja teško stradala. Beograd, u kome je rođen Teniski Klub, teško je oštećen od više bombi. Teniski tereni mogli su se izbrojati na jednoj ruci odnosno bilo je četiri igrališta na parku Kalemegdan koji su pripadali Klubu, tereni na Tašmajdanu gde je danas veliki bazen, i još po neki teren uglavnom na nečijem nacionalizovanom privatnom posedu, bilo je ono što je država mogla da ponudi u to vreme. Novonastala država sa politikom klasifikovanja tenisa kao sporta dekadentne buržoazije užasno je otežala razvoj tenisa, tako da je odabir ove grane sporta automatski izvukao uzastopne stavove i komentare, kao i određene nevolje, koje su ostale dugo vremena. Iz tog razloga, postojanje Kluba u okviru sportskog kolektiva zvanične vojske nove države stvorilo je priliku za postepeno vraćanje tenisa kao ravnopravnog sportskoj porodici i dalo podsticaj za osnivanje drugih sličnih klubova širom zemlje, a možda i najveće zasluge za to pripadaju tadašnjim nosiocima nove vlade, koji su i sami prihvatili tenis kao sport za svoju rekreaciju.
Nedostatak terena u Srbiji, a posebno u Beogradu, znatno je ublažen kada je 1952 oko fudbalskog stadiona JNA nikao veličanstveni sportski centar, danas poznat kao Partizanov stadion. Novih 12 terena značilo je udvostručenje postojećeg broja terena u gradu i potpuno otvaranje tenisa za beogradsku omladinu kao i za starije stanovnike. Takođe se razvila mogućnost održavanja velikih turnira, što svedoči o tome da se tenis u Jugoslaviji, posebno u Srbiji i Beogradu, značajno razvio.
Teniski Klub Partizan napravio je veliku senzaciju 1954. godine dovođenjem tada najpoznatijih teniskih profesionalaca, kada je južni deo fudbalskog stadiona pretvoren u tenisku arenu, omogućavajući 20.000 gledalaca da vide svetske majstore tenisa. Te gledaoce nije bilo teško okupiti, jer su se pamtili predratni teniski uspesi naše reprezentacije, osveženi posleratnim fantastičnim rezultatima Jugoslavije u Dejvis kupu. U novom teniskom parku, TK Partizan je preuzeo vođstvo uspostavljanjem prave škole tenisa sa preko 400 učenika, što je bio primer drugim klubovima, tako da je počinjen značajan korak u stvaranju novih igrača. U jednom trenutku TK Partizan i škola okupili su preko 1.000 članova.
U narednim godinama Klub je osvajao timsko prvenstvo Jugoslavije i u muškoj i u ženskoj konkurenciji, a njegovi članovi postaju pojedinačni državni prvaci. Mnogi talentovani mladići i devojke iz drugih klubova došli su u TK Partizan zbog dobro osmišljenog programa treninga, dobrih trenera i jake konkurencije. Međutim, sve se to odvija u objektivno skromnim uslovima, kada je bilo teško nabaviti potrebnu opremu i kada su prostorije ispod istočne tribine fudbalskog stadiona korišćene kao svlačionice.
Mnogo kasnije, Klub dobija svoje prostorije pored terena, i dalje neprikladnih za Klub koji organizuje međudržavne sastanke i turnire najvišeg ranga, ali daleko bolji od prethodnih.
Danas Klub je u procesu izgradnje teniskog stadiona, a izgradnja nove klupske zgrade polako se realizuje u meri u kojoj to dozvoljavaju ekonomski uslovi. Ideja koja stoji iza ovoga je da Klub konačno dobije pogodan objekat sa savremenim neophodnim sadržajima poput svlačionica, medicinskog centra, restorana i ostalih potrebnih sadržaja koji omogućavaju TK Partizanu da i dalje podiže igrače svetske klase, kao i obezbeđivanje uslova za članove rekreativce – kao i za razna društvena okupljanja.